Edit

О нама

Заједно ми људи постижемо више него што је било која појединачна особа икада могла сама.

Контактирајте нас

 Др Небојша Златковић: Зашто Здрава Србија?

Председник Извршног одбора Здраве Србије у Нишу проф. др Небојша Златковић упоређујући биолошке и друштвене промене објашњава зашто баш „Здрава Србија“. Он истиче да је човек данас, захваљујући свом генетском потенцијалу, изборио сигурно место у Природи. Његов биолошки опстанак на Планети више није угрожен од других животиња. Ипак, човек је сада оптерећен борбом за што виши статус у друштву, за што већи стандард у животу. Човек је, како се говорило, постао човеку вук.

Др Небојша Златковић фото Нишке вести

“Због све веће оптерећености, човек заборавља на своју природу, заборавља и на Природу уопште. Све чешће запоставља природне потребе, а све више пажње и времена поклања друштвеним односима. Тако многе неприродне феномене дефинише или оправдава као „људска права“ која се не ретко косе са биолошким потребама. Такво стање не може да буде здраво; не може да буде одрживо. Речју, без обзира на сва измишљена или наметнута људска права, не може се створити људско друштво ван природних токова еволуције. Сви односе у друштву које покушавамо да створимо, морају да буду одрживи и у складу са природним токовима, поготову ако се на било који начин додирују са природним процесима“, истиче Златковић.

Он додаје да се то пре свега односи на два основна природна процеса: исхрану и репродукцију. Ни једна врста животиња на Земљи, према његовим речима, не експериментише са исхраном. Све једу оно што су јеле генерације пре њих. Дакле, користе традиционалну храну.

А онда се десио човек. Једино човек производи храну за тржиште. Зато је, без обзира на сва научна сазнања о нутритивним вредностима појединачних намирница, у први план постављена цена тј тржишна добит.

Због све већих обавеза у борби за виши статус у друштву и већи стандард у животу, човек данас нема времена ни да честито једе, а о припреми хране и да не говоримо. Зато се најчешће опредељује за оно што смо назвали брза храна – шта год да то значи. Важно је да човек не осећа глад, када то поједе, како би и даље наставио да ради. Да ли је то баш здраво?

Произвођачи се не питају шта људи треба да једу, већ шта могу брзо да продају и да остваре што већи профит. Зато се у храну додаје велики број вештачки синтетисаних супстанци које природа не препознаје. Оне стога постају ризик по здравље човека. Због њих, нема сумње, данас постоје многе ретке болести. Ипак, оваква производња хране се оправдава и подржава јер се улаже велики капитал у синтезе различитих адитива.

Произвођач хране треба да заради, а да ли ће купац (потрошач) зарадити неку болест, то многима није тако важно. Ипак, да ли то заиста није важно, или још боље: да ли може да не буде важно?“, рекао је Златковић Нишким Вестима.

Проф. др Небојша Златковић, председник Извршног одбора Здраве Србије у Нишу

Професор Златковић наставља:

Неко се некада сетио да кравама, као типичним биљоједима, даје храну животињског порекла (коштано брашно) због присуства органски везаног калцијума. Можда су те краве биле јаче и можда су давале више млека, али постале су „луде краве“. Све те животиње су кремиране да њихови протеини не уђу у природни ланац исхране.

С друге стране, хиљадама година човек је развијао пољопривредну производњу само на бази подржавања природне селекције живих организама. Касније смо овладали и техником вештачке селекције тј укрштања гена. Стварали смо биљке и животиње са све бољим технолошким својствима које, са становишта чувања и прераде, више одговарају нама, за нашу исхрану.

Данас смо у стању да вршимо и генетско инжењерство, да вршимо вештачку еволуцију. Стварамо организме који су „ван свог времена“. Можда би природа некада и створила такве организма, али овим путем ми стварамо бића која су за природу непрепознатљива и страна. Када такве организме укључимо у исхрану (ГМО) можда неће бити проблема у једној или неколико генерација. Ипак, тако за сигурно изазивамо судбину и „иритирамо природу“. Какав ће бити њен одговор?

Свима је јасно да неке биљке садрже супстанце које директно утичу на рад и активност нервног система човека. Тиме блокирају његов рад и доводе до неконтролисаног понашања. Некима можда такво стање прија. Уствари сви они знају да то није здраво, али мисле (осећају) да им такво стање одговара. Тако је све почело са дуваном, са „лулама мира“. Сетимо се: луле мира су пушили само најстарији, само поједини вође да би својим болом и жртвом показали искреност при склапању мира.“

Златковић каже да данас за таквим средствима заиста нема потребе и нема никаквог биолошког или друштвеног оправдања. Здрава Србија је против примене и легализације оваквих опијата.

„Да би смо на неки начин правили разлику у квалитету, све чешће користимо синтагме „здрава храна“ или „органска храна“. Увођење ових синтагми је само паљење жутог сигнала да нам храна више није здрава, да се увећава ризик по квалитет хране коју једемо. Колико смо се само радовали резултатима индустријских револуција? На крају, цео свет се уплашио од појаве озонских рупа и климатског загревања. Убрзо ће се сигурно показати и забринутост па страх од неодрживе пољопривреде и небезбедне хране.“

Он се пита: Да ли је Србији потребна таква храна? Србија има довољно природних могућности да се њени грађани баве класичном пољопривредном производњом и традиционаалним поступцима прераде; грађани Србије могу да производе и једу традиционалну храну, каже.

Класични производи пољопривреде се све ређе налазе на тржишту и стога постају све скупљи, дакле, доступнији су само богатијима. Да би пољопривреда у Србији била стабилна и одржива, а тиме и храна природно здрава, Здрава Србија има решења! Такође, Здрава Србија подржава сваку научну активност и научне идеје, али је против укључивања генетски модификованих организама у природни ланац исхране. То свакако не спада у традиционалну храну, а традиционално произведена храна је предуслов правилне исхране и очувања здравља сваког појединца, нације, популације..

Све ове године и миленијуме живот на Земљи се одржава по општем принципу полне репродукције, било да се ради о биљкама или животињама. Свуда постоје јасно дефинисани мушко – женски односи.“

А онда се опет десио човек, истиче. Човек данас и у овом природном процесу експериментише и у име такозваних људских права ремети овај склад, каже Небојша Златковић.

Хомосексуалност и слични феномени сексуалних девијација јесу стварност данашњице. То не може да се игнорише, али нема оправдања да се на било који начин подржава или фаворизује у било ком погледу. Подржавањем и фаворизовањем оваквих односа шаљемо природи и њеној ентропији сигнал да такви односи имају неку предност и да су савремене тековине еволуције. Да ли је то баш напредак?. Да ли еволуција треба да се наставља на ту страну сексуалности? Здрав разум има јасан одговор. Никако.

Да ли желимо да укинемо најхуманије титуле: мама, тата, бака, нана, дека…Да ли можемо да забранимо да деца своју мајку зову мајко само зато што тиме „иритирају“ другу децу коју су усвојила два мушкарца? Да ли је социјално право одраслих и свакако хормонално нестабилних особа да живе у „брачној заједноци“ веће од биолошког права сваког детета да живи у оквиру своје породице? Макар та породица и не била имућна и превише срећна.

Здрава Србија не може да подржава такву поруку. За све људе има места на овој планети, али не и за неприродне односе који ремете токове еволуције.

У традиционалном смислу идентитета човека, између осталог, говори се о националној припадности. После рођења дете се уписује у књигу рођених. Ту се уписује његово биолошко наслеђе или биолошка припадност. То подразумева: пол (мушко, женски), фамилија (презиме), породица (име оца и мајке) али и његова припадност нацији. Без обзира на различита тумачења, у већини држава националност детета се одређује као припадност нацији која се наслеђује по оцу. У неким земљама су схватили да муж мајке која се породила не мора да буде и отац детета, те се као национална припадност детета прихвата мајчина нација. Код мешовитих бракова родитељи могу да се договоре око националног идентитета или припадности детета. У сваком случају важно је утврдити и дефинисати националну припадност.

Из различитих, пре свега политичких и сепаратистичких разлога, а опет под изговором људских права, сада се све чешће говори о националном опредељењу. Многи игноришу националну припадност својих родитеља и уводе организовано нове нације по неком локалном територијалном принципу: Војвођани, Бошњаци и да не помињемо неке друге које су издвојене из постојеће нације. То није здраво за опстанак било које нације. Многи се понашаку као да је нација фудбалски клуб и свако се опредељује за кога ће да навија. Тако неколико година навијају за један клуб, а онда једноставно одлуче да навијају за други. Код сваког пописа становништва се могу опредељивати различито. То свакако није одрживо – није здраво.

По истом „праву“ није важно да ли је неко по рођењу био дечак или девојчица, он може да се осећа као припадник оног другог пола или сада чак и неког трећег пола. Али ето, „може му се“. Чему то води? Да ли је то уопште неко право? Колико само људи (избеглица) данас жели да се осећају као Немци, Европљани, али то не могу? Та њихова патња или осећање не даје им и право.“

Проф. др Небојша Златковић на крају закључује да је Здрава Србија свесна да од производних односа, од стабилне и здраве привреде, зависе сви други правно-политички односи, и сви облици светли (наука, уметност, религија). Зато се залаже да се обезбеде здрави односи у свим областима друштва и да се ти односе усагласе са биолошким природним процесима одржања равнотеже. Треба користити све природне ресурсе, али никако не „јурити грлом у јагоде“ већ поштовати спиралу равнотеже.

Та спирала равнотеже је важна и у политичким односима.

„Здрава Србија жели да буде баланс (контра тег) све већем раскораку данашње политичке позиције и опозиције у Србији. За становнике државе није битно да ли је позиција исувише јака или је опозиција исувише слаба. Тако огроман јаз који се бројчано испољава и на изборима, не може да буде добар и одржив. Ако нешто неприродно брзо расте и издваја се из целине, у неком тренутку мора да пукне. Распашће се само од себе, само по природи ствари. Увек и свуда је важно је да се одржава одређена равнотежа. Тако и на нивоу власти.

Здрава Србија нуди своје знање и искуство да својим умећем одржи централну масу друштвених односа у Србији, да се одржи здравље (целовитост) Државе и Нације, да се успоставе све потребне равнотеже у друштво, а да се одрже равнотеже у природи.

Србија је здрава само онолико колико су здрави људи који живе у њој и колико су здрави односи међу њима.

Здрав појединац, здрава привреда, здрава Нација, здрава Држава. Све заједно: ЗДРАВА СРБИЈА! – закључио је професор Златковић.“

Извор: Нишке Вести