ПРОГРАМ

УВОДНИ ДЕО

ОПШТА ДРУШТВЕНА И ПОЛИТИЧКА ПЛАТФОРМА СТРАНКЕ „ЗДРАВА СРБИЈА“

(у даљем тексту: ЗДРАВА СРБИЈА, скраћено: ЗС)

ЗДРАВА СРБИЈА је политичка странка патриотске, државотворне и нацио­ налне, али и грађанске оријентације која се позиционира на умереном центру, али у своме социјалном програму има места и за, некада изворне, идеје левог центра.

У фокусу нашег деловања је грађанин и све наше активности усмеравамо како бисмо створили услове у којима би тај „ситуајен“ могао да квалитетно задовољи све своје потребе, почевши од егзистенцијалних, па до културних, забавних, спортских и других.

Ми заступамо социјални конзервативизам који, између осталог, подразумева неговање традиционалних породичних вредности, а против смо свега онога што такозвана „Нова Европа“ намеће (истополни бракови, усвајање деце од стране хомосексуалних партнера, легализација тешких опијата и слично).

У свом политичком програму, странка се залаже за заштиту човекове око­ лине, подршку јавним зеленим подручјима, оснивање националних паркова, рециклажу. Такође подржава заштиту традиционалне и органске, а против смо ГМО хране.

На тим основама желимо да створимо здраву, јаку и модерну Србију.
Државотворна традиција
Заштита националних и државних интереса Србије и српског народа пред­ ставља темељне принципе странке ЗДРАВЕ СРБИЈЕ.

Желимо да наставимо државотворну традицију Србије која живи од времена српских земаља из времена српских жупана преднемањичког периода и државе Немањића, потом обновљену кроз ослободилачке ратове почетком 19. века и изграђену на успешном споју националних и демократских вредности које је српска политичка и културна елита преносила крајем 19. и почетком 20. века на све делове нашег народа.

На тим основама желимо да створимо здраву, јаку и модерну Србију.
Аутентичност странке
ЗДРАВА СРБИЈА је јединствена и аутентично оригинална, јер настаје из грађанског покрета који је рођен у Западној Србији, на Златибору, а, иако прераста у политичку странку која ће деловати на целом простору Србије, али ће остати, вероватно, једина странка чије ће централно седиште и надаље бити у провинцији — у Чајетини.

ЗДРАВА СРБИЈА није лидерска странка, не тражи вођу јер је њен једи­ ни предводник — народ. Без народне воље, не можемо и нећемо ни о чему одлучивати.

Народ и договор са народом главни су разлози оснивања ЗДРАВЕ СРБИЈЕ, чији је циљ да ради у општем интересу а не у интересу појединаца и да оздрави Србију.

Желимо да омогућимо сваком грађанину да живи од свога рада и да под­ стакнемо равномеран регионалан развој Србије.

Уверени да је оснивање странке први корак ка стварању праведнијег друштва, у коме ће част, поштење, традиција, вера, брига о народној имовини, заштити природних ресурса, воде, ваздуха и земље бити приоритети, показаћемо делима како се бране државни и национални интереси и шта је чисти и непатворени, пре свега, економски патриотизам на делу.

Снагу и мотив да препородимо Србију и учинимо је здравом у сваком сегменту друштва, црпимо из континуитета неспорне миленијумске српске државности — да не идемо више уназад, од прве државе Немањића, од 1166. и великог жупана Стефана Немање и првог српског краља Стефана Првовенчаног — поштујући историјску чињеницу да је први српски краљ крунисан још 1217. године.

На тим основама желимо да створимо здраву, јаку и модерну Србију.

ПОЛИТИЧКИ ПРОГРАМ

Одговорна национална и државотворна политика Србија мора да води одговорну политику, да чува свој територијални инте­гритет и сувереност и да брине о свом народу у земљи, дијаспори и региону, поштујући све државе и њихове народе. Посебан нагласак треба да се стави на очување националног идентитета и побољшања положаја српског народа у региону, нарочито у Хрватској и Црној Гори тако што ће Србија контролисати спровођење мањинских права и омогућити својим сународницима да стекну активно и пасивно бирачко право у Србији. Устав Републике Србије

Устав не сме да се мења уколико то није у интересу Србије, никакви прити­сци са стране нити евроинтеграције не треба да буду изговор. Садашњи Устав гарантује опстанак Косова и Метохије унутар Србије и државни суверенитет наше земље, што је у овом тренутку најважније. О било каквој могућности промене Устава може да одлучује искључиво народ на референдуму.

Права грађана

Сви грађани у Србији, без обзира на њихову националну и верску припад­ност, морају да имају иста права и обавезе. Држава мора да заступа и штити интересе свих људи који живе у нашој земљи. Нико не сме да буде жртва прогона и тортуре само зато што се на било који начин разликује од других или има другачије политичке ставове.

Владавина права

Нико не сме да буде изнад закона и да злоупотребљава своју политичку или економску моћ како би кршио закон. Закон мора да буде једнак за све, било да су у питању појединци, друштвене групе или политичке странке. Једино правна држава може да обезбеди просперитет Србије у сваком смислу, од њеног демократског и политичког напретка, прилива страних инвестиција, економ­ског развоја, поштовања основних људских права и спречавања криминала и корупције.

Очување територије и народа на Косову и Метохији

Никада и ни под којима условима, укључујући и условљавање чланства Србије у ЕУ, Србија не сме признати противправно и једнострано проглашење независности Косова. Устав Републике Србије и Резолуција УН 1244 гарантују суверинитет и територијални интегритет наше земље, у чијем саставу се налази и јужна српска покрајина. КиМ је увек било и биће саставни део Србије, а највећи приоритет наше државе је обезбеђивање политичких и економских услова за опстанак српског народа на том простору и заштита српске имовине. „Здрава Србија“ сматра да наша држава Косово и Метохију мора да третира као „привремено окупирано подручје Републике Србије“.

Сарадња са Републиком Српском

Очување изворног слова Дејтонског споразума и просперитет Републике Српске један је од главних националних интереса наше земље. Србија по Уставу има обавезу да брине о српском народу у БиХ, да штити њихова права и залаже се за очување националног идентитета, јер је то гарант опстанка Срба на том простору. Сарадња Србије и Републике Српске мора убудуће да буде још више интезивирана, посебно у ситуацијама када је одбрана националних интереса у питању.Србија и Српска морају максимално да користе све оно што им, на плану повезивања, омогућава Споразум о специјалним паралелним везама.

Децентрализација власти

Све локалне самоуправе у Србији морају да имају максимална овлашћења и што већу самосталност у раду, како би могле да створе самоодрживи систем. На тај начин ће општине повећати своје буџете и биће спремне да финасирају инфраструктурне и развојне пројекте, ангажујући властите људске ресурсе. Јединице локалне самоуправе ће децентрализацијом власти ојачати своје при­вредне, образовне и културне потенцијале. Изградњом квалитетне саобраћајне и енергетске инфраструктуре, постаће атрактивне за нове инвестиције, ства­рање нових индустријских зона и већи привредни развој.

Очување идентитета нашег народа у Црној Гори

Наши сународници у Црној Гори изложени су деценијском угрожавању националног идентитета, немају никаква права нити могу да учествују у власти, иако су најбројнија мањина у тој земљи. Иако се третирају као национална мањина, Срби у Црној Гори су изложени идентитеском геноциду, не признаје им се ни језик нити порекло. Обесправљени и на удару црногорског режима

 

7не могу да развијају свој национални идентитет и културу и представљају најугроженију мањину у целој Европи. Држава Србија мора да изрази искрену бригу за свој народ у суседној Црној Гори и да утиче на режим у тој држави да се српском народу обезбеде сва загарантована права која уживају и остале националне мањине.

Однос према дијаспори

Српском народу у региону и дијаспори мора да се пружи подршка ради заштите и очувања националног идентитета. Због тога је неопходно јачати везе између матице и српског народа који живи у ближој или даљој дијаспо­ри. Они се морају осећати као припадници српског народа и морају Србију доживаљавати као своју државу. Како би то било и могуће, неопходно је да се свим Србима који живе ван матичне земље омогући пуно учешће у одлучивању и да онима који немају српски пасош по хитном поступку доделити држављанство Србије, укључујући активно и пасивно бирачко право.

Гласачко право Срба у дијаспори

Свим Србима у свету који Србију сматрају својом матичном државом по­требно је омогућити гласачко право на председничким и парламентарним изборима у Србији, тако што би Срби у региону били једна посебна изборна јединица, а сви остали Срби у свету друга. Додатна мотивација за учешће наших грађана у изборном процесу било би увођење могућности за гласање путем поште и/или интернета. Давањем права свим Србима и свим држављанима Србије, ма где живели, да могу да учествују у избору председника државе и народних представника у Скупштини Србије, држава би показала искрену бригу према свим сво­јим грађанима, сународницима и свима онима који Србију сматрају својом државом.

Борба против криминала и корупције Корупција и криминал су један од водећих проблема српског друштва који коче политички и економски напредак Србије, због чега су сузбијање свих облика криминалитета и злоупотреба најважнији задатак у Србији. Посебно је осетљива и алармантна спрега државног врха са криминалним групама и појединцима који користе политичке везе како би присвојили државну имовину и претворили их у приватну. 8Сви државни функционери имају одговорност да штите јавни интерес и државну имовину, а уколико то не чине морају кривично да одговарају и да буду процесуирани по хитном поступку како се не би дешавало да све што је вредно буде отуђено а Србија опљачкана и уништена. Спољна политика

Сарадња са другим земљама мора да буде заснована на очувању нацио­налних, политичких и економских интереса Србије и њених грађана. Са свим државама у свету би требало да одржавамо коректне и пријатељске односе, уколико оне поштују и уважавају нашу земљу. Без обзира да ли се ради о земљама Европске Уније, Америци, Кини, Русији или некој другој земљи, важиће исто правило – Србија и њени реални инетереси су на првом месту.

Политика реципроцитета

Крајње је време да Србија покаже доследност у својој спољној политици, да се одговорно понаша према својим грађанима и да стане у њихову заштиту. Бројна условљавања и уцене не смеју да буду разлог да Србија поклекне. Свим државама мора да стави до знања да неће никоме дозволити да је понижава. Истом мером треба да се узврати и искористе сва дипломатска средства како би се послала јасна порука да ће Србија имати идентичан однос према другим земљама какав оне буду имале према њој.

Однос према Европској унији и евроинтеграцијама

Европа ДА, Европска унија НЕ МОРА. Чланство у ЕУ није главни приори­тет Србије, с обзиром на кризу коју Унија доживљава у последњих неколико година. Наша држава неће доживети велики економски просперитет уласком у Европску унију. Ми морамо да сарађујемо са свим земљама, чланицама ЕУ, и политички и економски, али не морамо да постанемо део ЕУ. Још увек се не назире тачан датум приступа нити је извесно колико ћемо још чекати да постанемо пуноправни члан. О чланству Србије у ЕУ не смеју да одлучује власт и поједници већ искључиво народ на референдуму.Ми смо за Европу у смислу регионализације, без мењања постојећих др­жавних граница, али уз већа овлашћења и могућности које би регије добиле на јединственом европском тржишту. Било би потребно дефинисати нови правни оквир у коме би регије постале ослонац будуће сарадње и у коме би се уважавале специфичности појединих регија.

Војна неутралност

Србија своју спољну политику мора да базира на војној неутралности, тако што се неће сврставати уз војне блокове, а о евентуалном уласку коју војну ор­ганизацију у свету, може да одлучи искључиво народ на референдуму. С друге стране Србија ће активно учествовати у борби против тероризма и одржавању глобалне безбедности.

Однос према Русији Русија је, уз Кину, једини велики искрени пријатељ Србије у свету, што се показало и кроз историју. Везују нас дуготрајни политички и економски интереси. Руска Федерација је главни заштитник наших виталних националних интереса – очувања Косова и Метохије унутар Србије и Републике Српске у оквирима Дејтонског споразума. Све су то разлози због који Србија мора да се одужи пријатељској Русији и да узврати помоћ када је њој најпотребније. Један од начина је додељивање дипломатског статуса припадницима Српско­руског хуманитарног центра у Нишу и супростављање политици Европске уније о увођењу санкција Русији.С обзиром да се „на окупираном подручју Републике Србије“ већ, силом, стационирала једна војна НАТО база, ради очувања војне неутралности, од­носно војног баланса, неопходно је обезбедити да Руско­хуманитарни центар у Нишу добије дипломатски статус. Однос према НАТО

Ни под којим условима Србија не сме постати чланица НАТО­а. Евентуални улазак у НАТО, без изјашњавања грађана Србије на референдуму, био би својеврсни државни удар. НАТО је током бомбардовања Србије 1999. године починио геноцид над здрављем грађана и једини начин да се санкционише тај злочин била би тужба коју би Србија покренула против свих чамица НАТО­а коју су учествовале у бомбардовању наше земље.

ЕКОНОМСКИ ПРОГРАМ

Државотворност и економија

Само национално јака држава са заокруженим идентитетом може успешно да развија своју економију, као што само јака економија може да буде гарант дугорочне заштите државних и националних интереса једне земље. кроз нов економски приступ треба да се покрену они делови српске привреде у којима се у најкраћем року може значајније повећати производња и запосленост.Тренутно се у Србији највише заговара нова производња и запосленост кроз директне стране инвестиције и/или давање подстицајних средстава страним инвеститорима. Насупрот томе, та подстицајна средства би требало давати домаћим привредницима или нашим успешним људима у свету.

Тржишна и одговорна економија

ЗДРАВА СРБИЈА се залаже за слободно тржиште, у коме ће држава да регулише само оквире у којима ће се пословати, а сваки привредни субјект самостално настојати да оствари што је већу корист за себе.Економска политика биће усмерена ка развоју тржишне и друштвено одговорне економије чије ће тежиште бити на подстицању развоја малих и средњих предузећа и предузетништва. Функционисање привредних субјеката у тржишној економији засновано је на односу понуде и тражње. Међутим, с обзиром на низак степен развоја наше економије, неопходно је омогућити и елементе државног интевенционизма ради заштите положаја привреде Србије на неравноправном међународном тржишту. Др5жава би морала да, истовремено, регулише и своју социјалну улогу, у расподели капи­тала и профита, којом би се заштитили сви грађани, а посебно најугроженије категорије становништа.Код власника капитала треба да се развија свест о неопходности улагања једног дела средстава у културни напредак. Власницима малих и средњих предузећа који део профита улажу у хума­нитарне активности и развој културе, то мора да се урачуна као неопорезиви део профита.

Развој малих и средњих предузећа и предузетништво

Предузетници су носиоци привредног развоја и гарант економске и сваке друге стабилности једног друштва и државе. Борићемо се за такав порески систем и такав пословни амбијент у држави у коме ће сваки појединац бити у прилици да од своје уштеђевине покрене породични бизнис или отвори за­натску радњу.Такође, покренућемо иницијативу да се предузетницима који први пут осни­вају фирме омогући грејс­период од, на пример, две године ослобаћања обавезе плаћања одређених врста пореза и/или доприноса, уз строгу контролу како се користи евентуалан профит тј. да ли се та средства улажу у инвестиције или у потрошњу. Посебно ћемо подстицати улагања у обртни капитал и отварање малих породичних фирми (нпр, мини млекара, пекара, погона за преради воћа и поврћа, производњу зелене енергије…). Залагаћемо се да држава донесе пропи­се о значајним подстицајним средствима за све оне који желе да започну посао у области пољопривреде и туризма,, као две привредне гране које су, по свим параметрима, наше две најзначајније извозно оријентисане гране привреде.

Пољопривреда — највећа развојна шанса

Пољопривредни производи из Србије могу да се пласирају на више страних тржишта, посебно на тржишту Русије, али да би се обим производње повећао, држава треба да обезбеди повољне услове за обнову пољопривредне механиза­ције, гарантовани откуп пољопривредних производа, примену најавременијих агротехничких мера, наводњавање и прераду пољопривредних производа. Од пресудног значаја је задржавање младих на селу а пољопривредна производња мора да се заснива на развијању производа са препознатљивим географским пореклом.Две су битне ствари на којима је потребно инсистирати када је у питању пољопривреда: млади би радо остајали на селу (чак би се за то одлучивали и они из града) када би им се понудили бољи услови за улагање у пољопри­вреду, додатне субвенције. Такође, мора се покренути пројекат наводњавања комплетне Војводине (по узору на Израел).Дакле, неопходно је да се, са екстензивне, пређе на интензивну производњу, тј. да стратегија развоја буде подстицање што вишег степен производа, а не да, као до сада, претежно будемо извозник сировина.

Нова индустријализација и нове економске мере

Економској, политичкој и друштвеној стабилности Србије највише може да допринесе отварање нових радних места и раст привредне активности.

 

12Како би то постигла, држава мора да повећа улагања у три кључне привредне гране: пољопривреду, инфраструктуру и енергетику. Подстицајним мерама држава треба да омогући прилив нових инвестиција, али кроз решења која неће значити дискриминацију и елиминисање домаћих инвеститора на рачун страних. Технолошки и индустријски развој зависиће и од оживљавања вели­ких привредних субјеката у приватном и јавном сектору.Иако се развој Србије заснива на развоју малих и средњих предузећа, по­требно је оживети и велике привредне субјекте за које ће радити ови мањи. С обзиром да је једна од конкурентских предности Србије и здрава храна, предложити ревитализацију и модернизацију великих привредних субјеката који се баве прерадом воћа и поврћа (прехрамбена индустрија), и њиховим претварањем у финални производ.

Нова, стварна радна места

Кроз пореске олакшице држава треба да растерети пословање приватног сектора, чиме ће се отворити могућности за запошљавање нових радника и повећање плата већ запослених у тој области. За већи број реалних радних места неопходно је поправљање постојеће пословне климе: смањење преве­лике јавне потрошње која врши притисак на предузетнике, као и сузбијање нелојалне конкуренције и сиве економије. Сигурност и положај запослених у приватном сектору не сме да се разликује од положаја радника у јавном сектору јер само тако може доћи до преливања вишка запослених из јавног у приватни сектор.Покренути иницијативу да се са становишта положаја и сигурности запо­слених у приватном сектору они изједначе са yапосленима у јавном сектору. Навођењем да је Србија изабрала пут тржишне економије и да се залаже за јавно­приватно партнерство, било би потребно изједначити права радника у јавном и приватном сектору.

Енергетска политика

Стратешки смо опредељени да у области енергетике сарађујемо са оним земљама које поседују навеће енергетске резерве. Србија треба да се окрене како изградњи нових енергетских капацитета, тако и обнови већ постојећих постројења. Наша земља располаже великим потенцијалом за развој алтерна­тивних видова енергије у које је неопходно инвестирати с обзиром да се у тој области налази могућност за отварање нових радних места.

 

13Покренути иницијативу да се дају субвенције за коришћење термалних вода у региону Мачве, енергије ветра у Банату и источној Србији, енергије ветра и хидропотенцијала.

Заштита економских интереса Србије на Косову и Метохији

Покренути иницијативу пред одговарајућим институцијама ЕУ да се зашти­ти имовина привредних субјеката на Косову и Метохији, који су формално у власништву Републике Србије, Српске православне цркве, привредних субје­ката и свих грађана Републике Србије.Држава мора да настави инвестирање у српске средине на Косову и Метохији, јер ће у новим или ревитализованим предузећима српско станов­ништво имати могућност да опстане и на бази реалних прихода задовољи своје животне потребе. Србија мора да инсистира на потврђивању њеног права на располагање имовином на Косову и Метохији, заустављању незаконитог приватизовања наших јавних предузећа као и бесправног коришћења рудног и осталог природног богатства на територији КиМ.

Подстицање равномерног регионалног развоја

Подстицање равномерног регионалног развоја је мера која ће позитивно утицати на положај недовољно развијених подручја и останак становништва у њима. Задржавање становништва на селу један је од најважнијих задатака и због тога привлачење инвестиција у неразвијене регионе и рурална подручја мора бити стратешки интерес државе.С обзиром на то да се половина националног богатства слива у само два центра (Београд и Нови Сад), покренути иницијативу да се подстицајним сред­ствима мотивишу улагачи за инвестиције у недовољно развијеним срединама (кроз пореску политику, обезбеђену инфраструктуру и др.).

Развој туризма као стратешки приоритет

Развој туризма захтева стварање боље инфраструктуре, образовано особље, квалитетну понуду и одговарајућу промоцију. Србија има велике могућности за развој здравственог и бањског туризма а све више туриста користи могућности које им се пружају у планинском и сеоском туризму. После више година Србија се враћа на туристичку мапу Европе захваљујући градском туризму.Покренути иницијативу да с еиз буџетских средстава одвоји већи проце­нат за развој туризма, с обзиром да је то годинама уназад наша приоритетна привредна грана.

Русија — најважнији економски и политички партнер

Руска Федерација је увек помагала Србији, дајући јој, кад год је то било могуће, посебан економски статус и знатне олакшице. Србија треба да тежи продубљивању билатералних, нарочито економских, односа са Русијом, стиму­лишући своје привреднике да извозе што више производа на руско тржиште.Неопходно је формирање канцеларија за сарадњу са Русијом широм Србије, а онда и једне канцеларије на нивоу целе државе. Њихов делокруг рада би био првенствено економског карактера, али би били подржавани и пројекти из других области.

Изједначавање права радника у приватном и јавном сектору

Са становишта положаја и сигурности радника запослених у приватном сектору, њихова права се морају изједначити са правима запослених у јавном сектору. Србија мора да изабере пут тржишне економије и да се залаже за јавно­приватно партнерство, као и за изједначавање права радника у јавном и приватном сектору.

Оживљавање села – повратак младих

Од пресудног значаја за целу државу је да задржи младе на селу и да им омогући да живе од властитог рада. Млади би радо остајали на селу (чак би се за то одлучивали и они из града) када би им се понудили бољи услови за улагање у пољопривреду и додатне субвенције.Потребно је популарисати идеју да останак на селу може да донесе само позитивне ефекте не само за појединца и породицу, већ и за комплетно наше друштво.

Заштита аутохтоних прехрамбених производа

Производи из Србије, попут прерађевина од меса и млека, воћа и поврћа, укључујујући алкохолно и безалкохолно пиће, морају да имају препознатљив жиг и географско порекло, јер ће се тако, као посебно заштићени производи из појединих делова Србије, представљати и пласирати на домаћем и страном тржишту. Са таквим производима наши произвођачи могу очекивати и веће приходе.Тако се морају брендовати сви аутохтони производи из Србије.

Заштита животне средине и одрживи развој

Да би се још више унапредила заштита животне средине, неопходно је изградити и побољшати системе за снабдевање водом, одвођење отпадних вода, смећа и индустријског отпада, али и подстаћи већу употребу обновљивих изво­ра енергије као што је соларна енергија и изградња мини хидроцентрала.Мора се јасно поставити план који ће максимално ограничити прекомерну употребу природних ресурса (шуме, воде, земља) јер је за њихово обнављање потребан прилично дугачак временски период.Осим едукације о значају заштите животне средине, потребно је пооштрити и законску регулативу за све оне починиоце тешких кривичних дела којима се уништава природна средина. ти мерама заштите штитимо и садашњу али и све будуће генерације становништва наше регије.Покренућемо израду регионалних „зелених планова Србије“ (потом, и дру­гих регија) који ће обухватати бригу и законодавство у вези са храном, водом, енергијом, архитектуром, просторним планирањем, туризмом, управљањем отпадом, управљањем заштићеним областима.У циљу еколошке одрживости наставићемо са реализацијом програма развоја еко­пољопривреде, еко­агроту­ризма и еко­туризма. Увешћемо Фонд обештећења за смањење површина шума и шумског земљишта, те погоршање макро­ и микроклиматских услова за ко­ридоре и посебна подручја у осетљивим регијама Србије (аутопут, железница, вештачка језера, далеководи, гасоводи, нафтоводи, војни објекти…) и другим регионима Србије, из кога ће се финансирати развојни програми и мере.

Здравље и брига о људима

Брига о здрављу подразумева унапређење јавно­здравствених програма и улагање у здравствену инфраструктуру, уз изградњу нових здравствених центара. значајан пројекат у области здравља било би покретање програма „Медицинско село“ у свим општинама Западне Србије, али и осталим окру­зима Србије, како би се обезбедила здравствена заштита становника који живе у удаљеним селима. не смемо заборавити ни рад на превенцији различитих зависности, програме превенције и спречавања насиља. Како је већ одавно наступило доба информатичке револуције, неопходно је и покретање програма едукације о новим медијима, кроз које би се ученици упознавали са опасно­стима и ризицима неодговорног понашања путем онлајн медија.Залагаћемо се за већи број локалних центара за помоћ слепим и слабовидим особама, као и геронтолошких центара, дневних центара за рехабилитацију деце са тешкоћама у развоју. Пратећи најновије технике и технологије пружања здравствених услуга подстаћићемо увођење могућности видео­сарадње и телемедицине у области здравства.

Регионални идентитет и култура

Регионални идентитет сваког дела Србије, требало би да спаја и помирује традицију и савременост. Један од битних елемената програма очувања наше традиције било би увођење завичајне наставе у основним и средњим школама, чиме бисмо спојили прошлост, садашњост и будућност. Своју специфичност бисмо могли да негујемо и кроз програм увођења аутохтоне здраве хране у ло­калне вртиће и школе. Не сме се занемарити ни област културе која вишеструко подржава значај регионалног идентитета. Увођењем нових манифестација културе, посебно ван главне туристичке сезоне, подстакао би се и елемент осећаја припадности заједничкој култури али би се тиме и подстакао развој туризма и пољопривредне производње. Како би се допрло до сваког становни­ка сваке регије Србије, планирамо различите подстицаје у циљу јачања рада културно­уметничких друштава локалних средина.

Образовање младих

Улагаћемо у мрежу основних и средњих школа и изградњу спортских дво­рана, али и отварање предшколских установа, не само у већим местима, већ и у селима, како би свако село, наставило да живи и развија се.Кроз подстицање увођења образовних профила који су најпотребнији у областима у којима је ангажован највећи број становништва ове регије (пољо­привреда и туризам) показујемо да имамо дугорочну и одрживу визију развоја целе Србије.Желимо да се знатно више средстава издваја за програме учења и знања. Само образована регија је јака регија.

Заједно ми људи постижемо више него што је било која појединачна особа икада могла сама.

Мени

О нама Председник Статут Програм Галерија Контакт

Последње вести

Контактирајте нас